Šta je zapravo ubilo dinosauruse?

Možda smo nepravedno svu krivicu svalili na udar asteroida…

Nova istraživanja o asteroidu za koji se veruje da je izazvao nestanak dinosaurusa sugerišu da je ovaj događaj možda samo zadao poslednji udarac, jer je izumiranje ovih reptila već bilo u toku zbog klimatskih promena, izazvanih brojnim vulkanskim erupcijama.

Opširnije:

Zaštita svetske kulturne i prirodne baštine i Svetska kulturna baština UNESKO-a u Srbiji

Različitost kulturnog nasleđa u svetu u kom živimo nezamenjiv je izvor duhovnog bogatstva čovečanstva. Njegova značajna karakteristika se zasniva, upravo, na bogatstvu različitosti i suprotnosti kultura i civilizacija koje mu, svojim preplitanjem, daju specifičan značaj. Ovo bogatstvo što čini duhovnu i materijalnu osnovu postojanja jednog naroda i društva, potrebno je pažljivo čuvati. Cilj zaštite je očuvanje kvaliteta i vrednosti kulturnog dobra, produžetak njegovog veka trajanja, kao i zaštita njegove materijalne građe. Od suštinske važnosti je usaglašavanje međunarodnih principa koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa, gde svaka zemlja preuzima odgovornost za primenu plana u okviru sopstvene kulture. S obzirom na povećan rizik po kulturno i prirodno nasleđe u svetu, 1972. godine, na Generalnoj konferenciji UNESCO-a, usvojena je Konvencija o zaštiti Svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Konvencija iz 1972. godine predstavlja jednu od tri konvencije UNESCO-a koje tretiraju kulturno nasleđe. Druge dve su Konvencija o zaštiti kulturnog nasleđa u slučaju oružanog sukoba (Haška konvencija) usvojena 1954. godine, i Konvencija o načinu zabrane i sprečavanja ilegalnog uvoza, izvoza i transfera kulturnog nasleđa, iz 1970. godine.

Opširnije:

NEDOVOLJNO ISTRAŽENI DELOVI ZEMLJE

Naša planeta predstavlja dom mnogobrojnim živim organizmima najrazličitijih oblika. Iako se sa godinama njihov broj nažalost smanjuje i to sve zbog štetnog uticaja čoveka, iznenadiće vas da postoje delovi zemlje koje čovek još nije ispitao. Pretpostavlja se da ovi predeli predstavljaju stanište još neoktrivenim i retkim vrstama biljaka i životinja.

Neki naučnici, čak, smatraju da ne treba da žurimo sa proučavanjem ovih predela, jer bi se mogao obistiniti scenario iz horor filmova, u kojima se retki virusi na koje nemamo imunitet prošire širom sveta i ugroze opstanak čovečanstva.

Opširnije:

ATLANTIDA - Nestali svet ili legenda u koju svi veruju?

Platonova priča o Atlantidi i opis njene tragične propasti, tokom mnogih vekova smatrani su legendom. Pa i danas, u naučnom svetu ne postoji jedinstveno mišljenje da li je ova hipotetična civilizacija stvarno postojala. Možda jeste, a možda i nije...

Postoji mnoštvo pretpostavki i naučnih hipoteza o tome da li je Atlantida uopšte postojala, gde se nalazila i zašto je (i kako) iščezla s lica Zemlje. Najvažniji izvor o njenom sjaju nalazimo u Platonovim "Dijalozima" (Timej) u kojima navodi priču koju je za vreme svog boravka u Egiptu, oko 583. godine p. n. e., čuo grčki filozof Solon.

Opširnije:

PREHLADA JE PREŠLA SA PTICE NA ČOVEKA

 

  Naučnici su zaključili da je virus koji veoma često kod čoveka izaziva prehladu, najsličniji virusu koji kod ptica čini gotovo istu stvar. I zaista, analizama su došli do zaključka da je ljudski virus nastao iz ptičijeg.

Jedan od najčešćih uzročnika prehlade kod čoveka je takozvani humani metapneumovirus, ili hMPV koji izaziva infekcije u donjem i gornjem delu disajnih puteva. On je najsličniji virusu AMPV-C koji kod ptica izaziva akutnu upalu disajnih puteva.

Opširnije: