foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
ПОДЕЛА ПОРУЧЕНИХ И ПЛАЋЕНИХ УЏБЕНИКА У ПРЕТПЛАТИ БИЋЕ ОРГАНИЗОВАНА У ФИСКУЛТУРНОЈ САЛИ ОШ "ОСЛОБОДИОЦИ БЕОГРАДА" У НЕДЕЉУ 01.09.2019. ОД 10.00 ДО 12.00 ЧАСОВА – МЛАЂИ РАЗРЕДИ (I-IV) ОД 12.30 ДО 14.30 ЧАСОВА – СТАРИЈИ И РАЗРЕДИ (V-VIII)

ОШ "Ослободиоци Београда"

Svetlosno zagadjenje

 

       Svetlosno zagađenje (eng. "light pollution") je svaka nepotrebna, nekorisna emisija svetlosti u prostor izvan zone koju je potrebno osvetliti (ulice, trga, reklama, spomenika..), do koje dolazi zbog uporabe neekoloških rasvetnih tela, većinom još i nepravilno postavljenih.

      Loše projektovano ili preterano osvetljenje može da bude uzrok ozbiljnih psiholoških i ekoloških problema: ometa astronomska posmatranja, ugrožava životne cikluse nekih biljaka i životinja (koji su u skladu sa prirodnim osvetljenjem), ometa ljude u svakodnevnim aktivnostima... Astronomi su prvi skrenuli pažnju na ovaj problem, a i šira javnost počinje da podiže svoj glas. Širom sveta formiraju se udruženja čiji je cilj da se ovaj problem shvati ozbiljno i termin svetlosno zagađenje je ušao u brojne zakone o zaštiti životne sredine.

  Sama svetlost se ne može nazvati zagađivačem, već je preterana ili pogrešna upotreba čini štetnom. Preciznije je koristiti termin "neželjena svetlost" da bismo definisali onu svetlost koja predstavlja rasipanje energije i uzrokuje sve negativne pojave vezane za veštačko osvetljenje.

Neželjena svetlost se može podeliti u 3 kategorije prema tipu zagađenja koje izaziva i za koje je neophodno naći odgovarajuće rešenje:

1. Povećani sjaj neba (tzv. svetlosna pečurka) nastaje kada je svetlost usmerena na gore i osvetljava nebo reflektujući se o čestice u vazduhu (prašina, čestice vode, itd.)

Povećani sjaj neba potiče od: veštačke svetlosti direktno usmerene ka nebu I svetlosti reflektovane od kolovoza i okolnog tla.

2. Zaslepljujuća sjajnost (blještanje) uzrokovana prevelikim kontrastom između svetlosnog izvora i okruženja. To se dešava kada u oko prodre veliki svetlosni fluks čime se umanjuju vidne sposobnosti oka, prvenstveno kontrastna osetljivost i oštrina vida.

3. Svetlosno ometanje je uzrokovano viškom svetlosti koju određena instalacija osvetljenja emituje na neželjene površine. Ovo se manifestuje na različite načine, kao na primer spoljno osvetljenje usmereno na prozore kuća koja ometa san ili aktivnosti stanara.

      Posledice svetlosnog zagađenja su brojne, a njihovo ozbiljno proučavanje je zapravo tek otpočelo. Već je zapaženo da svetlosno zagađenje negativno utiče na životinjski svet, evolucijom naviknut na ritam dana i noći, jer nastaje pometnja u nedostatku mraka kao ključnog elementa.

Neke ptice (npr. kosovi i slavuji) u prisustvu veštačkog osvetljenja cvrkuću u neprirodno vreme. Morske kornjače , s prirodnom predodređenošću jaja polažu na mračnim plažama, pronalaze sve manje odgovarajućih plaža. Kornjače koje se tek izlegu nagonski se kreću ka svetlijem morskom horizontu, ali bivaju zbunjene veštačkom rasvetom u blizini plaža. Samo na Floridi godišnje strada stotine hiljada mladih kornjača...

      Mrak je preko potreban za našu biološku dobrobit, za naše unutrašnje satove, isto koliko i sama svetlost. Nova istraživanja ukazuju na direktnu povezanost učestalosti pojave raka dojke s noćnom osvetljenošću neba.

      Pitanje energetske efikasnosti se postavlja već godinama, a osvetljenje bitno utiče na energetski bilans svake razvijene zemlje; postoje procene da bi efikasno osvetljenje, takvo da u realnosti ne bi dovelo do mračnijeg životnog okruženja u gradovima, moglo da svede potrošnju na desetinu današnjeg utroška električne energije.

Danas najveći deo čovečanstva živi pod  reflektujućom i prelamajućom svetlošću, u raspršenim zracima preterano osvetljenih gradova i predgrađa, u svetlu preplavljenih autoputeva i fabrika. Skoro cela Evropa je noću jedna maglina ispunjena svetlošću, isto kao i najveći dio Sjedinjenih Država i ceo Japan. U južnom Atlantiku sjaj samo jedne ribarske flote — lovaca na lignje koji svoj plen mame metalhalogenim svetiljkama — vidljiv je iz svemira i sjajniji je od Buenos Airesa ili Rio de Žaneira.

   
Koje su opšte mere (preporuke) za smanjenje svetlosnog zagađenja?

1. Upotreba odgovarajuće optike kako bi se precizno kontrolisao svetlosni snop i usmerio na površinu koja se osvetljava bez nepotrebnog rasipanja svetlosnog fluksa.

2. Isključivanje osvetljenja reklama i dekorativnog osvetljenja fasada u kasnim noćnim satima (na primer od ponoći do jutra).

3. Smanjenje osvetljenja na saobraćajnicama na kojima u kasnijim noćnim satima značajnije opada frekvencija saobraćaja.

4. Ugao maksimalnog svetlosnog intenziteta treba da bude manji od 70 , kako bi se blještanje svelo na minimum.

5. Osvetljavanje vertikalnih površina odozgo, kad god je to moguće.

6. Za osvetljavanje velikih otvorenih površina treba koristiti asimetrične reflektore sa malim nagibima

7. Upotreba visokoefikasnih svetiljki sa visokim stepenom zaštite -  svetlosni gubitak tokom radnog veka je minimalan, što omogućuje smanjenje snage izvora i, samim tim, i svetlosnog zagađenja.

8. Izbegavanje svetiljki bez optikepo svaku cenu, naročito svetlosnih kugli.

 

Na kraju, mi smo dnevna svorenja, s očima koja su prilagođena životu na sunčevoj svetlosti. To je osnovna činjenica evolucije, iako mnogi od nas sebe ne smatraju dnevnim bićima. Ova vrsta tehnologije, nije različita od one koja gradi branu na reci. Sve koristi “električnog rumenila” plaćaju danak, čije posledice naučnici tek sad počinju da proučavaju. Jeste li ih i vi sada bar malo svesni?

 

Simulator svetlosnog zagadjenja http://static.astronomija.co.rs//razno/osmatranja/lightpollution/edukacija/lpolution_sr_am.html

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved