foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Погледајте у секцији Углед школе извештај са угледног часа "Светлост"

ОШ "Ослободиоци Београда"

AMINOKISELINE I PROTEINI


   
AUTORI: IVAN ANIĆ, HANA VULIN, TAMARA ZAKIĆ, DEJAN JOJIĆ, KONSTANTIN JOKSIMOVIĆ, VIII-2


Aminokiseline


Proteini su makromolekuli. Makromolekuli su izgrađeni od većeg broja manjih molekula. Manji molekuli koji grade proteine nazivaju se aminokiseline. Aminokiseline su organska jedinjenja koja sadrže amino grupu (-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH). Amino-grupa je jednovalentni ostatak amonijaka (NH3). To su funkcionalne grupe aminokiselina. 
U sastav aminokiselina ulaze sledeći elementi: C, H, N i O,a može i S. Postoje i aminokiseline koje ne ulaze u sastav proteina i nazivaju se neproteinske aminokiseline (npr. ornitin i citrulin). Sve aminokiseline koje grade proteine su α-aminokiseline zato što su amino i karboksilne grupe vezane za isti atom ugljenika koji se označava sa α .
Pored amino i karboksilne grupe, strukturu aminokiselina određuje i bočni lanac koji se naziva i alkil ostatak. Obeležava se sa R. Alkil-grupe sadrže karakteristične osobine pojedinih aminokiselina i mogu ih činiti alifatični ili aromatični bočni lanci koji mogu sadržati druge reaktivne grupe. Jedna od osnovnih podela aminokiselina je i na desne i leve aminokiseline. To se odnosi se na položaj amino grupe u odnosu na ostatak lanca.

Opšta formula aminokiselina:
R-CH(NH2)-COOH                   

Hemijska svojstva aminokiselina
Hemijske reakcije aminokiselina određene su karboksilnom i amino-grupom. Karakteristične reakcije za aminokiseline su stvaranje soli, estara, oduzimanje SO2  -.dekarboksilacija. Te rekcije su karakteristične i za karboksilne kiseline.
Proteini se razlažu hidrolizom. Proteini se mogu razlagati u prisustvu kiselina, hidroksida ili enzima. Razlaganjem proteina se dobijaju α-aminokiseline. Više ostataka aminokiselina gradi oligopeptide, a preko 100 ostataka aminokiselina gradi polipeptide odn. proteine.
-Najvažnija hemijska reakcija aminokiselina je formiranje peptidne veze koja omogućava povezivanje dve aminokiseline i stvaranje lanca aminokiselina (peptidi i proteini). Peptidna veza je veza između karboksilne grupe jedne aminokiseline i amino grupe druge aminokiseline, u kojoj se atom ugljenika karboksilne grupe vezuje za atom azota NH2 grupe druge aminokiseline. Dolazi do oslobađanja molekula vode.

              
R`-CH(NH2)–COOH + H2N CH(R``)–COOH → R`-CH(NH2)–CO–NH–CH(R`)–COOH  + H2O                     


               
           
U reakciji između dve aminokiseline stvara se dipetpid.
U reakciji glicina i alanina (2-aminopropanska kiselina) mogu da nastanu 2 dipeptida.

 CH3–CH(NH2)–CO–NH–CH2COOH
           alanil-glicin

 NH2-CH2–CO–NH–CH(CH3)–COOH
           glicil-alanin


Predstavnici aminokiselina
1. Najjednostavniji predstavnik α -aminokiselina je 2-aminoetanska kiselina (glicin).
CH2-COOH
NH2
2. Aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem: alanin, valin, leucin, izoleucin, prolin, fenilalanin, triptofan i metionin;
3. Aminokiseline sa polarnim grupama u bočnom lancu (-ON, -SH, -CONH2). Ove grupe omogućuju formiranje vodoničnih veza koje su osnova za formiranje viših oblika organizacije aminokiselina u molekulima proteina. Imaju ih: glicin, serin, treonin, cistein, tirozin, asparagin, glutamin;
4. Aminokiseline sa negativno naelektrisanim bočnim lancima ili kisele aminokiseline su asparaginska i glutaminska kiselina;
5. Aminokiseline sa pozitivno naelektrisanim bočnim lancima ili bazne aminokiseline su lizin, arginin i histidin.
Proteini
Proteini ili belančevine su veliki organski biomakromolekuli sastavljeni od aminokiselina, koje su poređane u lance i spojene međusobno peptidnim vezama. Reč protein potiče od grčke reči πρώτα što znači “najvažniji, prvi”. Ove molekule je prvi opisao i imenovao Džons Bercelijus 1838.  Prvi protein koji je izdvojen je insulin od strane Frederika Sangera, koji je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće 1958. Među prvima su otkriveni i hemoglobin* – protein krvi (nalazi se u eritrocitima) i mioglobin** (nalazi se u mišićima).
                                                          
Sekvenca aminokiselina u proteinu definisana je u genima i sadržana u genetičkom kodu. Genetički kod određuju 20 osnovnih aminokiselina. Proteini ulaze u sastav živih organizama i učestvuju u svim procesima među ćelijama. Mnogi proteini su enzimi koji su katalizatori u biohemijskim reakcijama i značajni su za metabolizam. Drugi imaju strukturne ili mehaničke funkcije kao proteini u citoskeletu, koji formiraju “kičmu” koja čini oblik ćelije. Značajni su i u ćelijskom prenosu signala, imunološkom sistemu i ćelijskom ciklusu. Neophodni su u našoj ishrani, jer životinje ne mogu da sintetišu sve amino- kiseline i moraju neke da uzimaju iz hrane.
Proteini su linearni polimeri izgrađeni od 20 različitih α-aminokiselina. Sve amino kiseline dele zajedničke strukturne karakteristike uključujući α-ugljenik za koji su amino grupa, COO- grupa i bočni lanac vezani.
Sinteza
Proteini su sklopljeni od amino kiselina čiji je raspored zapisan u genima. Genetički kod je set tri nukleotida koji se zovu kodoni. Sve tri nukleotidne kombinacije su svojstvene za jednu aminokiselinu. DNK sadrži četiri različita nukleotida, što znači da je broj mogućih kombinacija kodona 64.
Proteini u ishrani
Proteini se nalaze u raznim vrstama prehrambenih namirnica. Može se reći da su u većim ili manjim količinama zastupljeni u svoj hrani osim u rafiniranim šećerima i mastima. Hrana životinjskog porekla poput mesa, riba, jaja, mleka, jogurta i sira dobar je izvor proteina. Sadrže veliku količinu proteina, ali su i izvor svih esencijalnih aminokiselina. Mnogi mikroorganizmi i biljke mogu da biosintetišu svih 20 aminokiselina, dok životinje i čovek moraju da se podvrgnu određenoj vrsti dijete, tj. ishrani.. Mnogi enzimi koji imaju glavnu funkciju u ljudskom organizmu nisu stalno prisutni i moraju se unositi.
U sastav čovekovog organizma ulazi ukupno 20 aminokiselina. 10 od njih mogu da se izgrade u samom organizmu, a ostalih 10 je neophodno uneti kroz ishranu. Aminokiseline koje čovekov organizam nije u stanju da napravi, a neophodne su za njegovo funkcionisanje se nazivaju esencijalne aminokiseline.



2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved