foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
ПЕТАК 28.06.2019. – 18.00 часова СВЕЧАНА ДОДЕЛА ПОХВАЛНИЦА, ДИПЛОМА И НАГРАДА (КЊИГА) НАЈУСПЕШНИЈИМ УЧЕНИЦИМА Детаљније у секцији Новости

ОШ "Ослободиоци Београда"

AMINOKISELINE I PROTEINI

Hemoglobin

Milica Zečević
Milica Simović
Natalija Kovandžić
Lazar Mihailović Vlll₃



Aminokiseline


U hemijskom smislu, aminokiseline su jedinjenja koja sadrže amino grupu (-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH). U sastav aminokiselina ulaze sledeći elementi a to su C, H, N i O. NJihova glavna biološka uloga je izgradnja proteina, mada postoje i aminokiseline koje ne ulaze u sastav proteina i nazivaju se neproteinske aminokiseline (npr. ß-alanin, ornitin i citrulin). Sve aminokiseline koje grade proteine su α-aminokiseline pošto su amino i karboksilne grupe vezane za isti, α-atom ugljenika. Pored amino i karboksilne grupe, strukturu aminokiselina određuje i bočni lanac koji se naziva i alkil ostatak i obeležava se sa R.

R-grupe sadrže karakteristične osobine pojedinih aminokiselina, i mogu ih činiti alifatični ili aromatični bočni lanci koji mogu sadržati druge reaktivne grupe, mogu biti više ili manje polarne, hidrofilne ili hidrofobne itd.
Hemijske osobine aminokiselina
Kako sadrže i amino i karboksilnu grupu, aminokiseline podležu gotovo svim reakcijama karakterističnim za ove klase jedinjenja. Od biohemijskog značaja su, primarno reakcija izgradnje peptidnih veza, i ponašanje aminokiselina u različitim kiselo-baznim sredinama.
Predstavnici
• Najjednostavniji predstavnik aminokiselina je 2-aminoetanska kiselina.
• Aminokiseline sa nepolarnim bočnim lancem: alanin, valin, leucin, izoleucin, prolin, fenilalanin, triptofan i metionin
• Aminokiseline sa polarnim grupama u bočnom lancu (-OH, -SH, -CONH2). Ove grupe omogućuju formiranje vodoničnih veza koje su osnova za formiranje viših oblika organizacije aminokiselina u molekulima proteina. Poseduju ih: glicin, serin, treonin, cistein, tirozin, asparagin, glutamin
• Aminokiseline sa negativno naelektrisanim bočnim lancima ili kisele aminokiseline: asparaginska i glutaminska kiselina.
• Aminokiseline sa pozitivno naelektrisanim bočnim lancima ili bazne aminokiseline: lizin, arginin, histidin
Najvažnija hemijska reakcija aminokiselina je formiranje peptidne veze koja omogućava povezivanje dve aminokiseline i stvaranje lanca aminokiselina (peptidi i proteini). Peptidna veza je veza između karboksilne grupe jedne aminokiseline i amino grupe druge aminokiseline, u kojoj se atom ugljenika karboksilne grupe vezuje za atom azota uz oslobađanje molekula vode.
U sastav čovekovog organizma ulazi ukupno 20 aminokiselina. Deset od njih mogu da se izgrade u samom organizmu, dok je preostalih 10 neophodno uneti kroz ishranu.
Aminokiseline koje čovekov organizam nije u stanju da napravi, a neophodne su za njegovo funkcionisanje se nazivaju esencijalne aminokiseline (u antropocentričnom smislu).


Proteini


Proteini ili belančevine su veliki organski biomakromolekuli sastavljeni od amino kiselina, koje su poređane u linearne lance i spojene međusobno peptidnim vezamaizmeđu ugljenikovog atoma i amino grupe dve aminokiseline. Proteini ulaze u sastav živih organizama i učestvuju u svim procesima među ćelijama. Mnogi proteini su enzimi koji katališu biohemijske reakcije i značajni su za metabolizam.
Drugi imaju strukturne ili mehaničke funkcije kao proteini u citoskeletu, koji formiraju “kičmu” koja čini oblik ćelije. Među prvima su otkriveni i hemoglobin i mioglobin na osnovu kristalografje X-zračenja.
Proteini nastaju formiranjem lanaca u čiji sastav ulazi 20 aminokiselina koje se nazivaju proteinogenične ili standardne aminokiseline. Proteini su veliki molekuli čija masa može dostići i vrednosti od nekoliko miliona daltona a struktura može obuhvatiti i neproteinske molekule. U tom smislu razlikujemo proteine sastavljene od aminokiselina i tzv.heteroproteine sastavljene od čisto proteinskog dela.


Ono što proteine čini posebnim jesu stadijumi više organizacije molekula koje nastaju specifičnim vezivanjem lanaca aminokiselina koja mogu biti:


• Primarna (redosled povezivanja aminokiselina u polipeptidni lanac)
• Sekundarna (α-spirala, β- nabrana struktura)
• Tercijarna (uvijanje polipeptida u prostoru, najstabilnija konformacija)
• Kvaternerna (povezivanje nekoliko polipeptidnih lanaca)


Proteini mogu biti svrstani u tri klase: globularni proteini, fibrilarni proteini, membranski proteini. Skoro svi globularni proteini su rastvorljivi, a mnogi od njih su i enzimi.
Proteini koji grade jonske kanale ili akvaporini su posebno interesantni, jer deo koji prolazi kroz membranu mora da bude nepolaran prema lipidima, a polaran ili čak naelektrisan ka unutrašnjosti kanala.
Proteini u zavisnosti od svoje građe, provode čitav niz različitih aktivnosti unutar organizma. Prvi i osnovni zadatak proteina je njihova neophodnost u procesu rasta i razvoja. Za bilo koji deo našeg tela koji prolazi kroz proces rasta ili regeneracije proteini su neophodni. U zavisnosti od pola i godina unos proteina treba korigovati. Proteini učestvuju praktično u svim procesima u jednom organizmu. Proteini su biomolekuli sa najraznovrsnijim funkcijama:
• Strukturna (kolagen, keratin)
• Skladišna (albumin, kazein)
• Transportna (hemoglobin)
• Katalitička (enzimi)
• Kontraktilna (miozin)
• Odbrambena (antitela)
• Signalna (insulin)
• Modulaciona (PKA)
• Egzotična (van podele npr. lepak-proteini kod školjki)


Proteini zamenjuju izumrle ćelije. Takođe proteini su potrebni telu kako bi mogao da stvori čitav niz enzima, hormona i antitela.

Proteini grade velike molekule hemoglobina - makroolekuli koja prenosi kiseonik i omogućavaju odvijanje procesa disanja u svim delovima tela u kojima se taj proces odvija.

 

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved