foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Погледајте у секцији Углед школе извештај са угледног часа "Светлост"

ОШ "Ослободиоци Београда"

Ugljeni hidrati

 

Autori: Jovana Dokić, Miljana Praščević, Milica Simonović, Darko Mitrović

 

 

U svakodnevnom životu često se čuje izraz: ’’Slatko kao med!’’ Supstance od kojih potiče slast meda možemo naći u različitom povrću, voću i drugim biljkama. Jedna od tih supstanca je po voću i dobila naziv fruktoza. Još jedna supstanca slatkog ukusa je dobila naziv grožđani šećer jer je veoma zastupljena u grožđu. Iz nekih biljaka (šećerna repa, šećerna trska) preradom se dobija supstanca koja se u svakodnevnom životu koristi za zaslađivanje. To je običan šećer.Za sve ove supstance: fruktozu, grožđani šećer, običan šećer, skrob i celulozu, hemičari su utvrdili da se sastoje od ugljenika,vodonika i kiseonika.

 

Ugljeni hidrati ili šećeri su najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu. Prema stepenu složenosti dele se na:

§  monosaharide,

§  disaharide

§  oligosaharide i

§  polisaharide.

Najpoznatiji monosaharidi su:

-fruktoza

-glukoza

-galaktoza

Glukoza je u određenoj količini uvek prisutna u ljudskoj krvi, a zove se i dekstroza ili grožđani šećer. Ime "grožđani šećer" ne znači da on postoji samo u grožđu. Supstanca je prvi put otkrivena u grožđu pa je po tome dobila ime. Glukoza ili voćni šećer nalazi se u voću, suptropskom voću, povrću, kukuruznom sladu i medu. Grožđani šećer kao zaslađivač, koji se prodaje pod imenom ‘’Natufood’’dobija se iz skroba iz krompira ili kukuruza.

 

Fruktoza se još naziva i voćni šećer i takav se nalazi na primer u voću, povrću i medu. U prirodi se međutim najčešće nalazi povezana s glukozom. Taj "dvostruki šećer" zove se saharoza. Suprotno od opšteg verovanja, fruktoza marke ‘’Natufood’’ ne dobija se iz voća nego iz kukuruznog skroba. Voće sadrži relativno male količine fruktoze zbog čega bi proizvodnja fruktoze isključivo iz voća, bila dugotrajan i skup process, a cena fruktoze kao zaslađivača bila bi neumereno visoka. Još jedna zabluda je uverenje da voće sadrži samo voćni šećer. Voće sadrži voćni šećer, ali i glukozu i saharozu.

 

Galaktoza je manje poznati šećer. Nalazi se u mlečnom šećeru, ugljenom hidratu koji postoji u mleku.

         

 Monosaharidi su ugljeni hidrati koji se pod dejstvom vode, u prisustvu razblaženih rastvora kiselina ili u prisustvu enzima ne mogu razložiti (hidroliza) na jednostavnija jedinjenja.

Monosaharidi koji sadrže jednu aldehidnu grupu nazivaju se aldoze. Monosaharidi koji sadrže keto-grupu nazivaju se ketoze. Nastavak –oza se dodaje imenu ugljenog hidrata u obliku sufiksa.

Prema broju ugljenikovih atoma u molekulu monosaharidi se mogu podeliti na trioze, tetroze, pentoze i heksoze, koje redom imaju po tri, četiri, pet i šest ugljenikovih atoma. Najvažniji monosaharidi su oni sa pet i šest ugljenikovih atoma.

Najrasprostranjenija aldoheksoza je glukoza (grožđani šećer), a najrasprostranjenija ketoheksoza je fruktoza (voćni šećer).

Oba ova monosaharida se u prirodi nalaze u voću, biljkama i medu. Glukoza je i sastojak krvi.

Monosaharidi su čvrste, kristalne supstance, bele boje i slatkog ukusa. Zbog prisustva hidroksilnih grupa u molekulu, koje su polarne, monosaharidi su veoma rastvorljivi u vodi.

 

Hemijske osobine monosaharida

Pošto monosaharidi sadrže aldehidnu ili keto-i hiroksilne grupe, mogu da učestvuju u reakcijama karakterističnim za ove funkcionalne grupe.

 

Alkoholno vrenje monosaharida

Monosaharidi imaju važnu primenu u proizvodnji alkohola i alkoholnih pića. Tako se vrenjem voćnih komina tj. voćnih sokova, dobijaju vina i voćne rakije.

U reakciji alkoholnog vrenja nastaje i ugljenik (IV)-oksid.

 

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved