foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Погледајте у делу испод нови број нашег школског часописа - МОЗАИК!

ОШ "Ослободиоци Београда"

Oblik i veličina Zemlje

 

Zemlja ima oblik lopte. Ali Zemlja nije savršena lopta. Ona se okreće, i zbog toga se javlja centrifugalna sila koja pravi ispupčenja. To je sila usmerena od središta ka spolja. Pošto Zemlja rotira, najveća sila je na ekvatoru, pa izgleda kao košarkaška lopta kad neko sedne na nju. Takav oblik nazivamo spljoštenim sferoidom. Ako izmerimo udaljenost između Zemljinog severnog i južnog pola, dobićemo prečnik od 12.714 km. Ako izmerimo ekvatorijalni prečnik dobićemo 12.756 km. Njihova razlika je 42 km. Zbog neravnina na svojoj površini, Zemlja nije savršen elipsoid, već ima oblik koji se naziva geoid.

Obim Zemlje iznosi 40 000km, dok je površina 510 000 000 km2. Okeani i mora (Svetsko more) prekrivaju 71% površine Zemlje, zbog čega se zove plava planeta. Na Zemlji postoje 4 okeana i to: Tihi okean (Pacifik), Atlantski okean, Indijski okean i Severni ledeni okean. Kopno čini 29% Zemljine površine i čine ga 7 kontinenata. To su: Azija, Afrika, Severna i Južna Amerika Evropa, Antarktik i Australija.

 

 

Zemljina kretanja

 

Geocentrični sistem sveta predstavlja sistem u kome se u samom centru nalazi Zemlja kao ravna ploča, dok sva ostala nebeska tela (Sunce, Mesec i planete) kruže oko nje. Ovaj sistem sveta, se zadržao zahvaljujući hrišćanskoj crkvi održao se više od 15 vekova. Geocentrični sistem je detaljno opisao starogrčki naučnik Ptoloej.

Od XVI veka, sa razvojem nauke, menja se mišljenje o kretanju Zemlje. To je Heliocentrično shvatanje sveta. Ono podrazumeva da se Zemlja okreće oko svoje ose i zajedno sa drugim planetama oko Sunca. Ovu teoriju je objavio poljski nučnik Nikola Kopernik.

 

 

 

Kretanje planete Zemlje je dvojako: Rotacija, tj. okretanje oko sopstvene ose i kružno kretanje oko Sunca, tj. revolucija Zemlje.

 

Rotacija

 

Zemlja rotira od zapada prema istoku i okrene se oko svoje ose za 23h 56min i 4s, odnosno za jedan dan. To znači da se svako mesto na Zemlji tokom 24 časa obrne za ceo krug. Ali se ne kreću istom rotacionom brzinom. Najveću rotacionu brzinu imaju mesta na ekvatoru, a najmanju na polovima. Znači da se rotaciona brzina idući od polova ka ekvatoru povećava, zato što tačke za isto vreme (24h) moraju preći različitu dužinu puta i obrnuto.

 

Posledice rotacije su: smena obdanice i noći, prividno dnevno kretanje Sunca i razlike u vremenu.

Sunčevi zraci uspevaju da osvetle samo jednu Zemljinu poluloptu. To je dnevna svetlost. Druga polovina koja je ne osvetljena, naziva se noćna polulopta.

Linija koja odvaja dnevnu i nocnu poluloptu naziva se GRANICA OSVETLJENOSTI. Ona nije oštra linija što znači da se dan i noć ne smenjuju naglo već uz postepen prelaz.

1) izmedju obdanice i noći je VEČE.

2) izmedju noći i obdanice je ZORA.

Prividno kretanje i jeste uzrok vekovnog posmatranja planete Zemlje kao centra Vasione (geocentrični sistem sveta)

 

Razlike u vremenu

Na Zemlji ima 24 časovne zone i svaka je ograničena meridijanom na rastojanju od 150 jedan od drugog

Naša zemlja se nalazi usrednjoevropskoj časovnoj zoni. Lokalno vreme se određuje prolaskom Sunca kroz meridijan nekog mesta. U tom trenutku Sunce se nalazi u najvišoj tački iznad određenog mesta. Po lokalnom vremenu tu je podne. Zato se meridijani i nazivaju podnevci. Podne je uvek ranije u mestu koje se nalazi istočnije. Dogovorom su utvrđene časovne zone. Početna zona je oko Griničkog meridijana. Kada je u njoj podne, u svakoj sledećoj zoni prema istoku je po jedan sat više, a prema zapadu po jedan sat manje.

 

Revolucija 

 

Zemljina revolucija predstavlja kretanje Zemlje oko Sunca. Zemlja se kreće po elipsi u čijem se centru nalazi Sunce, koje svojom gravitacijom održava Zemlju na toj elipsi. Putanja po kojoj se Zemlja kreće oko Sunca zove se Ekliptikai Zemljina osa je nagnuta u odnosu na osu ekliptike. Srednja udaljenost Zemlje od Sunca iznosi približno 150 miliona kilometara i Zemlji je potrebno u proseku 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi da obiđe oko njega. Ovo vreme (365 dana), koje je potrebno da Zemlja obiđe oko Sunca zove se godina. Zbog viška sati, minuta i sekundi, svaka četvrta kalendarska godina ima 366 dana i naziva se prestupna godina. Putanja kojom se Zemlja kreće, ekliptika, ima oblik elipse, pa Zemlja nije uvek jednako udaljena od Sunca. Krećući se prosečnom brzinom od 30km u sekundi, u januaru (2. januar-perihel) udaljena je 147, a u julu 152 (3. jul-afel) miliona kilometara od Sunca. Znači udaljenost Zelje od Sunca ne utiče na klimu na Zemlji. Srednja udaljenost je 149,5 ili približno 150 miliona kilometara. 

 

Zbog revolucije i nagiba Zemljine rotacione ose, Sunce u toku godine nejednako osvetljava severnu i južnu Zemljinu poluloptu. Posledice toga su: nejednaka dužina obdanice i noći tokom godine, smena godišnjih doba, toplotni pojasevi. 

Dva puta u toku godine 21. marta i 23. septembra, obdanica i noć traju jednako (po 12 sati), pa ove datume nazivamo prolećnom i jesenjom ravnodnevnicom. Posle prolećne ravnodnevnice, mesta na severnoj polulopti sve više vremena provode u osvetljenom delu Zemlje. U tim mestima, obdanica je duža od noći. 21. juna odnanica je najduža, a noć najkraća. To je letnja dugodnevnica za severnu poluloptu (severno od ekvatora). Istovremeno mesta na južnoj polulopti sve više vremena provode u neosvetljenomdelu Zemlje. U tim mestima, obdanica je najkraća, a noć najduža 21. juna. To je zimska kratkodnevnica za južnu poluloptu. Posle jesenje ravnodnevnice , mesta na severnoj polulopti sve manje vremena provode na u osvetljenom,a sve više u neosvetljenom delu. Tada je u mestima na severnoj polulopti obdanica kraćaod noći, a 22. decembra je najkraći dan i najduža noć. To je zimska kratkodnevnica za severnu poluloptu.  Istovremeno, na južnoj Zemljinoj polulopti je obrnuto, obdanica je 22. decembra najduža, a noć najkraća.

U toku godine menja se količina toplote koju dobijaju pojedini delovi Zemljine površine. Sa promenom količine toplote javlja se smena godišnjih doba. Od 21. marta obdanica na severnoj polulopti je duža od noći i počinje proleće, a od 23. septembra obdanica postaje kraća od noći i tada počinje jesen. Na dan letnje dugodnevnice, 21. juna, počinje najtopliji deo godine na severnoj hemisferi , koje se zove leto. Najmanje je zagrevanje na dan zimse kratkodnevnice, 22. decembra. Od tada počinje najhladniji deo godine na severnoj polulopti koje nazivamo zima. Na južnoj polulopti je obrnuto.

Pošto je Zeljina osa u odnosu na ekliptiku naguta pod uglom od 66,50, a ekliptika je nagnuta u odnosu na Sunčev ekvator pod uglom od 23,50, ta dva nagiba imaju najveći uticaj na klimu na Zemlji.  Na 23,50 geografske širine se nalaze povratnici, a na 66,50 se nalaze polarnici. Između polarnika i polova je prostor gde 6 meseci traje noć i 6 meseci dan. Povratnici i polarnici razdvajaju toplotne pojaseve na Zemlji: jedan žarki, dva umerena i dva hladna.

 

http://www.purposegames.com/game/0a8ae04c15

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved