foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Kolektiv OŠ "Oslobodioci Beograda" želi vam SREĆNE PRAZNIKE!

ОШ "Ослободиоци Београда"

Dan škole je ove godine proslavljen u Ustanovi kulture „Palilula“. Prigodnom priredbom učenici svih razreda i njihovi nastavnici predstavili su svoj rad u vidu muzičkih tačaka, dramskih prikaza, literarno – recitatorskih , plesnih i gimnastičkih numera.

Bogat kulturni život škole je bio upotpunjen i akademskim delom programa koji se odnosio na velike jubileje koji se ove godine obeležavaju, a vezani su za istaknute ličnosti i događaje srpske kulture, istorije i nauke. Ponos škole predstavljaju i učenici koji su svojim upornim radom osvojili najbolje plasmane na takmičenjima.Njihov uspeh i imena su predstavljeni ovom prilikom. U prilogu sledi izvod iz teksta koji je činio osnovu akademskog dela programa.

Tokom svoje duge istorije Beograd je mnogo puta bio osvajan i oslobađan, razaran i obnavljan. ..
U mnoštvu osvajanja i oslobađanja Beograda, 19. april ima poseban značaj. Toga dana 1867. godine Turci predaju ključeve grada srpskom knezu Mihailu Obrenoviću. Na Kalemegdanu je predaja grada zvanično objavljena u prisustvu srpskih velikodostojnika, predstavnika velikih sila, vojske i građanstva. To je bio najsvečaniji dan za Beograd koji je ponovo nakon tri i po veka postao slobodan srpski grad.
Svojim imenom, naša škola posvetila je taj dan – 19. april – svim borcima koji su u dugoj prošlosti grada dali svoje živote za slobodu Beograda.
Mesec april ima veliki značaj za Beograd zbog još jednog važnog događaja.
16. aprila 878. godine u pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu – prvi put je naš grad pomenut pod slovenskim imenom – Beograd.
Ove godine ćemo deo naše proslave posvetiti i velikanima koji su svojim delima zadužili naš narod, a čiji jubileji se proslavljaju ove godine : 200 godina od Drugog srpskog ustanka , 100 godina od smrti Nadežde Petrović, ali i rođenja Branka Ćopića i osamdeset godina od smrti Mihaila Pupina.
Vratimo se zato u prošlost i podsetimo se kako je nekad izgledala Srbija i kako je disala dok se borila za svoju slobodu. Svima onima koji su je branili i stvarali za dobrobit svoje zemlje, odužićemo se čuvajući i negujući uspomenu na njihova doborčinstva i hrabra dela.
Srpskom revolucijom, dugom tri decenije, položeni su temelji moderne srpske države. Značajno mesto u Srpskoj revoluciji imao je Drugi srpski ustanak.

Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine i ponovnog uspostavljanja turske vlasti, za srpski narod su nastala teška vremena – puna nasilja i ponižavanja.
Veliki broj ustaničkih starešina napustio je Srbiju. Miloš Obrenović je ostao.

Kao odgovor na nasilje kome su bili izloženi, Srbi su počeli ponovo da se okupljaju i organizuju radi obnavljanja borbe. Na zboru narodnih prvaka u Takovu, 23. aprila 1815. godine, doneta je odluka da se podigne novi ustanak. Za vođu je izabran Miloš Obrenović.

Posle pobeda u bojevima sa Osmanlijama, usledila je uporna diplomatska borba, duga 15 godina. Lukavo, vešto, energično i strpljivo, Miloš Obrenović je postigao veliki uspeh. Godine 1833. Srbija je dobila prava na potpunu samostalnu unutrašnju upravu, a Miloš Obrenović je priznat za naslednog kneza.

Knez Miloš Obrenović je vladao apsolutistički. Nije voleo da deli vlast. Za ličnost kneževu i njegovu vladavinu ''čvrste ruke'', vezane su mnoge legende i anegdote.
Kad je Knez Miloš oslobodio Srbiju i zaveo administrativni red u zemlji, onda oni koji su polagali pravo na neke zasluge u zemlji dignu se,pa Knezu Milošu u Kragujevac.
- Pa, Gospodaru, došli smo da te molimo da podeliš Srbiju na spahiluke, te da i nama daš po koji spahiluk, jer i mi imamo zaslugaza ovu zemlju, pa je pravo da budemo spahije.
- Kakve spahije, oca vam vašeg, zar se mi borismo i krv prolivasmo dok isterasmo spahije iz zemlje. Turci su bili spahije u ovoj jadnoj zemlji, pa sad da dam narodu krštene spahije da mu krv sisaju.
- Pa, Gospodaru, kad to ne daš, a ti nam daj titule grofova, barona...
- Jes, jes, otac ti je bio kozar ti treba da budeš grof... jok more, batali.
- Pa, kad nam ni to ne daš, a ti nam bar dopusti da se zovemo kao ono Rusi -Korzakov, Gorčakov, Dondukov, itd.
- E, to može, odgovori Knez Miloš. Eto, ti se zovi (ukazujući prstom na svakoga) Šarov, ti - Zeljov, ti - Belov, ti - …

Početkom 20.veka istoriju Srbije odredila su velika iskušenja i ratovi. Ratna stradanja odnela su živote pisaca, slikara, naučnika i lekara. Simbol stradanja srpske inteligencije je i Nadežda Petrović.
Nadežda Petrović (1873-1915) akademska slikarka, humanistkinja, društvena radnica i ratna bolničarka, zlatnim slovima upisala se u knjigu srpskih velikana. Imala je evropsko obrazovanje i putovala po Evropi kada je većina žena u Srbiji bila nepismena . Bila je nastavnica slikarstva, priređivala izložbe i umetničke kolonije, pisala kritike, držala govore na patriotskim zborovima, spajala ljude, ratovala.
Kada su se nad Balkanom i Srbijom nadvili oblaci rata Nadežda Petrović je dobrovoljno krenula za srpskom vojskom kao bolničarka. U Prvom svetskom ratu Nadežda Petrović je bila dobrovoljna bolničarka na frontu. U jednom od pisama piše utiske sa ratišta:
„Ranjenika smo imali 4 000..... ja mišljah poludeću od jade i čuda ... ... kada su nam odjednom doneli 20 oficira teško ranjenih, bejah skamenjena ... smestila sam ih u veliki šator ... otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujući me po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći mi: ,, Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše...“Gospode zar ne vidite, izginuste svi.“
Posle pobede srpske vojske u Cerskoj i Kolubarskoj bici u zatišju 1915. god. Nadežda odlazi u svoju bolnicu u Valjevu u kojoj je vladala epidemija pegavog tifusa. Krajem marta 1915. i Nadežda se razbolela i nakon 7 dana umrla. Život su joj bile slika i otadžbina.

U godini kad je prestalo da kuca jedno toplo srce, rodio se novi epski talenat , pripovedač sa lirskom i humorističkom žicom, pisac najbliži duši svakoga deteta. Brankova „Ježeva kućica“ i „Doživljaji mačka Toše“ kao i svežina i autentičnost pripovedaka iz „Bašte sljezove boje“ povezivale su mnoge generacije. Dečak Baja i deda Rade govore o nekim dragim likovima i dalekim vremenima. Teško detinjstvo je bilo ispunjeno toplinom i maštanjem, kao i zbunjenošću pred vremenom koje je donosilo nove izume i tehnološki napredak.
Ono što je u Ćopićevim delima predstavljalo čudesnu spravu nekoliko decenija kasnije će Mihailo Pupin unaprediti i usavršiti.

Neuspeh je predah za buduću pobedu.
Ništa ne čini čoveka tako srećnim kao pošteno uverenje da je dao sve od sebe.
Ovo su reči ...Mihajla Idvorskog Pupina – srpskog naučnika, pronalazača, nosioca brojnih odlikovanja i dobitnika mnogih nagrada i priznanjA. Rođen je u banatskom selu Idvor 1854, a umro u Njujorku 1935.
Mihajlo Pupin, profesor na Kolumbija univerzitetu, bio je počasni doktor 18 svetskih univerziteta. Patentirao je 34 pronalaska koja su uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije i elektrotehnike.
Njegovi patenti predstavljali su osnovu za početak razvoja i svih vidova savremene bežične komunikacije.
Velikan nauke - Pupin je bio i veliki rodoljub. Kao prijatelj američkog predsednika Vilsona, mnogo je učinio za dobrobit Srbije na mirovnoj konferenciji u Versaju po završetku Prvog svetskog rata.
Školske dane Mihajlo Pupin je delio sa slikarom Urošem Predićem, sa kojim je ostao prijatelj za ceo život. Upravo Predićev udeo u stvaranju Pupinovog umetničkog legata, koji se čuva u Narodnom muzeju, neprocenjiv je.
Zahvaljujući zalaganjima i Pupinovoj želji da pomogne mi danas imamo Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković”, jedinu koju je Karnegi fondacija sagradila u slovenskim zemljama.
Za svoje autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ Pupin je dobio Pulicerovu nagradu za književnost 1924. godine i postao prvi Srbin koji je dobio to visoko priznanje.
Autobiografijom Pupin je imao za cilj da Amerikancima predstavi srpski narod i srpsku majku.
Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i .... pisanje. ......Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.

2022 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved