foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Погледајте у делу испод нови број нашег школског часописа - МОЗАИК!

ОШ "Ослободиоци Београда"

Možda smo nepravedno svu krivicu svalili na udar asteroida…

Nova istraživanja o asteroidu za koji se veruje da je izazvao nestanak dinosaurusa sugerišu da je ovaj događaj možda samo zadao poslednji udarac, jer je izumiranje ovih reptila već bilo u toku zbog klimatskih promena, izazvanih brojnim vulkanskim erupcijama.

Опширније...

Različitost kulturnog nasleđa u svetu u kom živimo nezamenjiv je izvor duhovnog bogatstva čovečanstva. Njegova značajna karakteristika se zasniva, upravo, na bogatstvu različitosti i suprotnosti kultura i civilizacija koje mu, svojim preplitanjem, daju specifičan značaj. Ovo bogatstvo što čini duhovnu i materijalnu osnovu postojanja jednog naroda i društva, potrebno je pažljivo čuvati. Cilj zaštite je očuvanje kvaliteta i vrednosti kulturnog dobra, produžetak njegovog veka trajanja, kao i zaštita njegove materijalne građe. Od suštinske važnosti je usaglašavanje međunarodnih principa koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa, gde svaka zemlja preuzima odgovornost za primenu plana u okviru sopstvene kulture. S obzirom na povećan rizik po kulturno i prirodno nasleđe u svetu, 1972. godine, na Generalnoj konferenciji UNESCO-a, usvojena je Konvencija o zaštiti Svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Konvencija iz 1972. godine predstavlja jednu od tri konvencije UNESCO-a koje tretiraju kulturno nasleđe. Druge dve su Konvencija o zaštiti kulturnog nasleđa u slučaju oružanog sukoba (Haška konvencija) usvojena 1954. godine, i Konvencija o načinu zabrane i sprečavanja ilegalnog uvoza, izvoza i transfera kulturnog nasleđa, iz 1970. godine.

Опширније...

Naša planeta predstavlja dom mnogobrojnim živim organizmima najrazličitijih oblika. Iako se sa godinama njihov broj nažalost smanjuje i to sve zbog štetnog uticaja čoveka, iznenadiće vas da postoje delovi zemlje koje čovek još nije ispitao. Pretpostavlja se da ovi predeli predstavljaju stanište još neoktrivenim i retkim vrstama biljaka i životinja.

Neki naučnici, čak, smatraju da ne treba da žurimo sa proučavanjem ovih predela, jer bi se mogao obistiniti scenario iz horor filmova, u kojima se retki virusi na koje nemamo imunitet prošire širom sveta i ugroze opstanak čovečanstva.

Опширније...

Platonova priča o Atlantidi i opis njene tragične propasti, tokom mnogih vekova smatrani su legendom. Pa i danas, u naučnom svetu ne postoji jedinstveno mišljenje da li je ova hipotetična civilizacija stvarno postojala. Možda jeste, a možda i nije...

Postoji mnoštvo pretpostavki i naučnih hipoteza o tome da li je Atlantida uopšte postojala, gde se nalazila i zašto je (i kako) iščezla s lica Zemlje. Najvažniji izvor o njenom sjaju nalazimo u Platonovim "Dijalozima" (Timej) u kojima navodi priču koju je za vreme svog boravka u Egiptu, oko 583. godine p. n. e., čuo grčki filozof Solon.

Опширније...

 

  Naučnici su zaključili da je virus koji veoma često kod čoveka izaziva prehladu, najsličniji virusu koji kod ptica čini gotovo istu stvar. I zaista, analizama su došli do zaključka da je ljudski virus nastao iz ptičijeg.

Jedan od najčešćih uzročnika prehlade kod čoveka je takozvani humani metapneumovirus, ili hMPV koji izaziva infekcije u donjem i gornjem delu disajnih puteva. On je najsličniji virusu AMPV-C koji kod ptica izaziva akutnu upalu disajnih puteva.

Опширније...

 

 Naučnici su otkrili da polifenoli iz grožđa suzbijaju delovanje bakterija koje su odgovorne za karijes.

Polifenoli su supstance kojih ima u biljkama i znatno utiču na naše zdravlje. Polifenoli u grožđu se dobijaju iz isceđenog grožđa i zaustavljaju bakteriju po imenu streptococcus mutans koja je odgovorna za stvaranje karijesa.

Опширније...


Prespavati noć   Jedna stvar je naučiti novu informaciju poput novog telefonskog broja ili nove reči, ali je sasvim druga stvar zapamtiti tu informaciju, tj. naterati mozak da tu informaciju sačuva na duže vreme tako da bude na raspolaganju kada god vam je potrebna.

Nova istraživanja na Univerzitetu 'York and Harvard Medical School', objavljena u naučnom časopisu 'Journal of Neuroscience' dokazuje da u slučaju oba navedena procesa pomaže SAN.Naučnici su ustanovili da spavanje ljudima pomaže da se sete nove reči i da je mozak spoji sa drugim novim rečima unutar takozvanog 'mentalnog leksikona' (mental lexicon), dela mozga koji se upravo bavi leksikom, „rečnikom“ .

Опширније...

 

 

 

    Jedna od interesantnijih misterija Doline smrti u Nacionalnom parku je klizeće kamenje na Racetrack Playa-i. Iza kamenja se može naći dugi klizeći trag. Nekako je ovo kamenje kliznulo niz suvu površinu.

Neke od ovih gromada teže i do nekoliko stotina kilograma. Postavlja se vrlo izazovno pitanje: "Kako se pomerilo?".

Odgovor: Niko nije siguran kako se ovo kamenje pomerilo - iako je nekolicina ljudi ponudila jedostavna objašnjenja. Razlog zbog kojeg je njihovo pomeranje ostalo misterija je to da ih niko nikad nije video kako se kreću!

Опширније...

Поткатегорије

2019 Copyright ОШ Ослободиоци Београда Rights Reserved